Неки људи су као она девојка из бајке, којој место речи из уста испадају златници: како коју реч изусте - све си богатији. А неки кад зину место речи отровне стреле одапињу (од њих ти срце ко решето). Има и оних који помешају орални и анални отвор (ваљда не знају где им је дупе, а где глава): њиховим речима њиву да нађубриш, ништа добро неће нићи!

Највећи комплимент који можете добити од неких људи је ћутање (не, то никако не значи да су остали без текста, већ не могу од зависти да изусте то што виде).

Кад говорим - муцам, а гутам слова кад куцам.

Данас сам опет, секући кришку хлеба, засекла себи и палац. Мораћу да научим да држим хлеб између главе и рамена.

Гомила људи - рефлектор који баца светлост на усамљеност...

Неки ми читају мисли. Немају ништа паметније.

Где су кључи од ове тамнице?! Ко је џелат свиреп нада мноме?! МИЛОСТ, МИЛОСТ, драги господару: одруби ми снове да не сањам, сасеци ми наду да с' не надам! Када сужањ утамничен стење - да се мис'о ка небу не пење!

Оно о чему се сања увек је лепше од оног што јесте.

И даље не знам где ми је д..., а где глава. Покушала сам да утврдим, ал' све ми се чини да нисам баш тако главата. 

Милион пута су ме грдно увредили: како си ти дообраа! Као да ја не знам у каквом су блиском сродству добар и луд.

Пред погрешним човеком изговорена свака реч је погрешна.

Желиш ли од среће утећи, остани међу људима!

Кад год кажем да не знам одакле да почнем, нађе се неки "мудрац" да ме упути: од почетка! А где је почетак у зачараном КРУГУ?!

Ако не желиш да будеш усамљенији (и несрећнији) но што јеси, не допусти да будеш окружен гомилом срећних људи: они ће ту самоћу истерати на чистац као ловачки кер зеца који се шћућурио у жбуну.

Никад не говори превише - људи ће злоупотребити твоју непосредност и доброћудност, изврнуће ти реч наглавце и употребити је против тебе: ако је реч мач са две оштрице - обе ће ти у срце зарити!

Пронаћи ћу ја излаз... из авиона у облацима! 

Кад ја направим палачинке, па то је прсте да полижеш - укуснији су! 

Не мораш (и не треба) да будеш савршен да би био диван!

Мораш мало да ојачаш веру, Ана ми каже. И обећала сам: већ сутра је (веру, а не Ану) водим у теретану (дизаће ми тегове као бела лала; кад ојача и мене ће - да бих на трон стала)! 

Некад нас сан лако као на крилима носи (а ко високо лети - задобиће грдне ране кад се на земљу стропошта), а некад нам се навали на леђа па под њиме само немоћно гмижемо (у месту, нигде не стижемо)...

Одлучила сам да се мало дистанцирам од интернета... и одгурнула (леђима, одупирући се ногама о сточић) столицу уназад! ;)

То што постоје људи који те воле требало би да буде довољно да будеш срећан. Али срећа ће бежати од тебе све док не заволиш самога себе!

Боље је читав дан висити на нету него пет минута на дрвету!

Рад је скинуо човека с дрвета, рад ће га скинути и са нета!