Зло са добром увек руку под руку долази. Док добро у кућу ступа, зло се њему за леђима лагано изува. И док се срдачно љубиш с првим гостом,  сневесели ти се лице кад спазиш незваног, што стрпљиво, налакћен и осмехнут, чека својих пет минута.

Кад год се однекуд вратим, питају ме кеко сам се провела, као да је могуће друкчије но лепо. Мени није толико битно где сам: свугде ћу наћи неко дрво, неки цвет, стару кућицу, стогове сена, ма шта... због чега ћу пасти у занос. "Ако не нађеш то у себи, где би и могао то да тражиш?" Ја свуд са собом срећу носим!

Лепо је кад некуд одлазиш јер не знаш шта те чека, али и кад се враћаш јер знаш...