петак, 19. фебруар 2016.

Највише се плашим оних што не мисле својом главом, што су део какве, мање или веће, групе (религијске, националне, спортске, политичке...). Маса и они који јој се радо приклањају увек се претећи односе према појединцу, који (се усуђује да) мисли и изгледа другачије.
Учење је, да извините, ко анални секс (откуд знам? ако нисам кумовала, кроз плот сам гледала; добро, да не испаднем толико непристојна, чула сам, претпостављам): кад те д... заболи, знаш да је доста. ;)

субота, 13. фебруар 2016.

Љубав је као ваза

Ако из све снаге треснеш стаклену вазу о под, не очекуј да она потом остане иста, чак неокрњена.
Ако презриво ногом ритнеш мачку која ти без бојазни прилази, умиљава се и преде, не очекуј да те потом опет с једнаким поверењем и без подозрења гледа (мада, мачке умеју да буду глупе).
Љубав је крхка као ваза и умиљата као мачка. Ако је одгурнеш и одбациш, буди спреман на могућност да је изгубиш (чак и да не престане, може ти не бити дата).

понедељак, 1. фебруар 2016.

Све што ме у животу снашло, ја сам, мора бити, заслужила. 
Ако ми је когод срце згазио, и то сам заслужила. Зато што сам га на длану пружила.