Није човек ко заусти то да каже; човек је који ћути и то делима покаже, не зато што жели да се види и зна, већ зато што саосећа.

Боље је да једном урадиш нешто с алалом, што нећеш ни споменути, него сваки дан да чиниш добра дела о којима после нећеш престајати да причаш. Нажалост, неким људима то је готово једини мотив за доброчинство.

Ја знам...

Истински доброчинитељи не истичу (чак и не помињу) своје заслуге и пожртвовање, напротив - и кад су добра дела велика, сами их омаловажавају (није то било ни много ни довољно).
Умишљени доброчинитељи, што једва макну прстом за неког другог, читав живот величају свој "учиник" и очекују сталне хвале (којима своју сујету хране) за ситна доброчинства. Налик су на човека који врло мало зна, али не зна колико не зна, те мисли и тврди да зна све.
/Хвала ти, Сократе, што си ме довео до сопствене спознаје!/

Све што је лепо кратко траје, баш зато што време тад брзо тече, не стаје; кад патиш и боли, време се отегне - никако од муке човек  да побегне.

Годинама стрпљиво чеках својих пет минута, не слутећи да ми је стао сат.