"Сваки нови дан је награда или казна за претходни."
А ја, будала, читав живот као кип стајала и гледала како други возе кроз црвено.

Одврати начас поглед од неба, далеко је бог; 
осврни се око себе - љуби ближњег свог.

Тело стари, дух неће да мари.

Нема тога ко некад не испадне смешан. Смејте се сами себи. Тиме нећете спречити да вам се смеју и други, али неће бити њима тако слатко, а вама тако горко.

(Ne)zadovoljstvo je u tebi i stupiš li u kakav besan auto, helikopter ili privatan avion — nećeš mu zalupiti vrata ispred nosa (ono ostaje s tobom).

Кад изнутра зебеш, напољу се не осећа зима...

Музику слушам, а гласа не пуштам...

И није тешко пружити се (тек толико) колико си дуг.
Неугодно је кад мораш да се згрчиш.

Свему у чему желиш да успеш мораш се посветити.
Са страшћу треба и под брисати (или то "препустити" вичнијима и страственијима... ако се дају преварити :)).

Ти ништа ново више не можеш рећи. Свет постоји одавно и све је већ речено. И узвишено и банално старе су књижевне теме.
Ништа ти ново не можеш рећи ни о љубави ни о мржњи, ни о животу ни о смрти...
Али можеш то исто рећи на неки посебан начин, од чега ће затреперити душе читалаца.