уторак, 31. март 2015.

недеља, 29. март 2015.

Они што су ме читавог живота убеђивали да никад није касно, начисто су ме упропастили.
Џаба се упињеш да (по)летиш, кад ти је нога у замци...

среда, 25. март 2015.

Неки имају обичај да проблеме гурају под тепих... ја их ћушнем под сто: па нарасли, брате, и тамо их једва углавим (да не вире испод столњака), нису то кржљави проблемчићи, то проблемчине големе!

недеља, 22. март 2015.

Што дуже човек живи, то време брже и јаче замахује крилима: летиии, летии, не можеш га људски сагледати, а камоли у шаку зграбити...

недеља, 15. март 2015.

"Oва три хороскопска знака су најгора у кревету". Мора да се мења локација!

четвртак, 12. март 2015.

уторак, 10. март 2015.

недеља, 8. март 2015.

Не маре оне што им се нисам посвећивала (што су у дну мене одавно чамиле), моје жеље саме проналазе пут да ми се остваре.

субота, 7. март 2015.

Што је човек глупљи то се више и громогласније смеје ономе што није у стању да разуме, те покушава узвишено да унизи, чисто да упрља, а да омаловажи оног чију позицију не може досегнути.
Нема те даљине коју срце очас посла не премости.

четвртак, 5. март 2015.

Само ми киша (непрестана) може гарантовати да нигде нећу заборавити кишобран... ;)

уторак, 3. март 2015.

Бирај речи којима ћеш рећи какав јеси о другом  говорећи.
Смрт има чизме од седам миља... и завидну физичку кондицију... а ретко је "одана" (проклетница): никад ти неће окренути леђа (све ти у загрљај хрли)...

Прошао воз

Прошао воз. Невероватно колико је потресна ова наизглед обична изјавна реченица истргнута из железничког саобраћаја. Али кад се зна да је последњи (нема више којим да се отпутује, побегне, спаси, докопа уточишта, заволи...) или једини у који је требало да уђеш (а ниси... се потрудио, ниси знао, ниси хтео... висок ти био степеник, а никог да те погура... претежак пртљаг, а никог да бар начас прихвати...)... тешко ти пада звиждање локомотиве што замиче у даљини.

недеља, 1. март 2015.

Планине ћу померити, с лављим ћу се чељустима изборити, поклекнућу пред својим мислима...
Јасно је мени откуд сва та свеопшта нервоза. "Што дуже човек живи, све је нервознији, као банкар који стално губи." А сви смо ми, пре или касније (и без обзира на вештину пословања) осуђени на банкрот.
"Ружно паче" међу пачићима само је најружније (или једино ружно) међу њима...