Џаба светлост на крају тунела ако је тунел на крају стазе.

Они што су ме читавог живота убеђивали да никад није касно, начисто су ме упропастили.

Џаба се упињеш да (по)летиш, кад ти је нога у замци...

Неки имају обичај да проблеме гурају под тепих... ја их ћушнем под сто: па нарасли, брате, и тамо их једва углавим (да не вире испод столњака), нису то кржљави проблемчићи, то проблемчине големе!

Што дуже човек живи, то време брже и јаче замахује крилима: летиии, летии, не можеш га људски сагледати, а камоли у шаку зграбити...

"Oва три хороскопска знака су најгора у кревету". Мора да се мења локација!

Ако јутро није паментије од вечери, бар је одморније...

"Пробудите оптимисту у себи"! Ево дрмусам га већ пола сата, спава ко заклан!

Ko рано рани - на Фејсбуку дангуби!

Не маре оне што им се нисам посвећивала (што су у дну мене одавно чамиле), моје жеље саме проналазе пут да ми се остваре.

Што је човек глупљи то се више и громогласније смеје ономе што није у стању да разуме, те покушава узвишено да унизи, чисто да упрља, а да омаловажи оног чију позицију не може досегнути.

Нема те даљине коју срце очас посла не премости.

Само ми киша (непрестана) може гарантовати да нигде нећу заборавити кишобран... ;)

Бирај речи којима ћеш рећи какав јеси о другом  говорећи.

Смрт има чизме од седам миља... и завидну физичку кондицију... а ретко је "одана" (проклетница): никад ти неће окренути леђа (све ти у загрљај хрли)...

Прошао воз

Прошао воз. Невероватно колико је потресна ова наизглед обична изјавна реченица истргнута из железничког саобраћаја. Али кад се зна да је последњи (нема више којим да се отпутује, побегне, спаси, докопа уточишта, заволи...) или једини у који је требало да уђеш (а ниси... се потрудио, ниси знао, ниси хтео... висок ти био степеник, а никог да те погура... претежак пртљаг, а никог да бар начас прихвати...)... тешко ти пада звиждање локомотиве што замиче у даљини.

Планине ћу померити, с лављим ћу се чељустима изборити, поклекнућу пред својим мислима...

Јасно је мени откуд сва та свеопшта нервоза. "Што дуже човек живи, све је нервознији, као банкар који стално губи." А сви смо ми, пре или касније (и без обзира на вештину пословања) осуђени на банкрот.

"Ружно паче" међу пачићима само је најружније (или једино ружно) међу њима...