Ништа је јалова прошлост спрам будућности без наде...

Живот је цветић маслачка: зажутиш се, ветар те отпухне и тачка.

Покушај само да замислиш да је Други - ти: ако је други Циганин, да си Циганин ти; ако је други педер, да си педер ти, ако је други слабији, да ти немаш снаге, ако је у мањини, да си и ти сам...
Би ли онда тако олако оштрим речима и ножевима циљао у срце Другога (и другачијега)?

Плаше ме људи који сами не умеју да се шале, а ни да разумеју туђе шале, па вазда мотре мргодна лица те коре и проклињу оне спремне да се подсмехну и човеку и богу, и животу и смрти.
А смешно је... што је човек мали, похлепан и славољубив, а живот кратак и пролазан; што мисли да је друге надвисио, а не види да се на своју сујету попео ко на пањ. Не упири прстом у себи једнаке!

Што није било није потресно колико што неће бити.

Неки за одабирање одеће искључиво у црној боји имају врло јак аргумент: не види се кад се испрља (а канда би га свеједно требало опрати?)
Није важно колико се прља (као и све друго), важно је да се НЕ ВИДИ!

Целог живота се трудим да направим савршен круг, да ухватим живот као кацу... и увек негде пуца обруч - лош сам пинтор.