Život je ko nastup KUD-a. Sve dobro pritegneš i zavežeš, ali nikad ne znaš kad će ti se odvezati opanci. Dok kolo traje, nemaš kad da ih vezuješ niti smeš da odustaješ; samo gledaš da se ne sapleteš.

Tako je i sa životom: ne paniči, možeš (još kako) da preprlićeš i kad ti se kaiševi oko nogu vrzu.

Nema veće radosti od one koju prirediš drugom.

Jutro je pametnije od večeri, ali je možda glupo kao noć . ;)

Presipamo iz šupljeg u prazno i pazimo da se ne prelije jer lako se otura i gubi tamo gde ničega nije.

Ne daje koji ima mnogo novca nego saosećanja.

Postoji samo jedan način da ja prestanem da jedem. Lažem, dva: il' da operem zube, il' da sam mrtva. ;)

Kad neprestano guraš probleme pod tepih sam sebi činiš magareću uslugu, tj. kopaš jamu (zidajući brdo neprelazno): jednom ćeš se o to breme saplesti!

Voljen je, pa (pogrešno) misli da će bez njega, ako je ostavi, umreti ona koja voli.
No ako se oklizneš na govno, pa padneš, ustaneš i nastaviš dalje (dostojanstveno, ne daš se u beg niti naručuješ mrtvački kovčeg). 

Istina, potrajaće malo dok se očistiš. A sama si kriva, kad ne paziš gde staješ. ;)