И даље ударам бригу на весеље. Мученица је сва изубијана и угрувана (од мог подврискивања).

Прошао воз! Наизглед банална чињеница из железничког саобраћаја увек звучи, мање или више, потресно... сем ако сте отправник возова.

Кад год видим дебелог човека, ја помислим: како је овај човек несрећан (па није дебео од масних колача), гладан љубави, коју самоме себи ускраћује...