To što  neko menja devojke ko čarape uopšte ne mora da znači da je  promiskuitetan. Možda je beskrajno veran jednoj ženi, koja, mora biti,  ima visok stepen tolerancije, odnosno trajno zapušen nos (pa nije u  stanju da tu odanost i omiriše).

Onima što dižu nos (ne ljute se, već ohole) preti opasnost od suženja vidika, tj. da ne vide dalje od tog nosa. ;)

Prvi (i najbliži) susedi, ali: dok dvojac paše, samac ne vredi. Mnogo je dobro što je "do jaja"; kad je "do kurca" -- ništa ne valja.

Neki misle da kroz život vode samo utabane staze, štaviše uređeni i asfaltirani putevi, pa tek što staneš na noge, tutnu ti u ruke mapu, te izbiješ na auto-put i nagaziš gas.
Ali, sem ako si miljenik nebesa, često ni zemljane staze neće biti: gazićeš katad blato do kolena, slediti prtine u snegu, ili ćeš sam morati da krčiš putanju (a da nisi siguran hodaš li u pravom smeru). Padaćeš i dizaćeš se, nekad na jedvite jade, otresati prašinu i nastavljati da gezaš neznano kud. Lutaćeš i vraćaćeš se, a samo retki dosegnuće onu zvezdu u beskrajnom plavom krugu (po kojem će drugi vazda da se vrte ko u vrzinom kolu).

Eh, da je život auto-put, bar ko šleper da protutnjiš njime.

Ima ljudi idealnih za ratarske površine: gde zgaze -- tu trava ne raste.
A od mene pesticid nikad biti neće. ;)