Џаба што опростим кад никад не заборавим.

Погрешно се назива херојем онај (ма како се звао, ма којем народу припадао) који убија (у име ма које идеје и с ма каквим оправдањем). Херој није онај што делује у име смрти; херој је (и једини заслужује поштовање) онај који слави и помаже живот!

Трнчић у туђем оку вазда око злобног боде, докле му се пањ у властитом оку неопажен башкари.

Неко је написао да кад човек нешто јако жели, читава се планета завери да то и оствари.
Е па, плането, мислим, шта чекаш; запни мало, засучи рукаве!

Не дајем зато што имам. Имам зато што дајем!

То што сам престала да сањам не значи да сам престала да желим.

Данас има више акција но у време Јосипа Броза Тита. Некад су се њима градиле пруге и путеви, а данас се (на распродајама) прехрањује сиротиња. И онда и сада људи су се акцијама радо одазивали.

Малопре схватих: желим много мање него што бих могла (бар ту не морам да имам мере, нико ми не може рећи: доста).
Скромна сам: не треба ми много за срећу (а чак и кад то мало немам, одбијам да будем несрећна).

Пара никад доста онима који много желе. Мени је таман... све док прохтеве на кратком ланцу држим.

Имам материјала и имам идеја... немам времена ни мира... што показује да два добра заједно и могу да се стекну, три-четири тешко (а ваљало би).

Круг је моја омиљена геометријска фигура и вазда му тежим (моје тело, хвала богу, више нема таквих претензија).
Целог живота се трудим да направим савршен круг, да ухватим живот као кацу... и увек негде пуца обруч - лош сам пинтор.

Ако сваког дана устајете на леву ногу, можда је време да промените положај кревета.