Život je ko nastup KUD-a. Sve dobro pritegneš i zavežeš, ali nikad ne znaš kad će ti se odvezati opanci. Dok kolo traje, nemaš kad da ih vezuješ niti smeš da odustaješ; samo gledaš da se ne sapleteš.

Tako je i sa životom: ne paniči, možeš (još kako) da preprlićeš i kad ti se kaiševi oko nogu vrzu.

Nema veće radosti od one koju prirediš drugom.

Jutro je pametnije od večeri, ali je možda glupo kao noć . ;)

Presipamo iz šupljeg u prazno i pazimo da se ne prelije jer lako se otura i gubi tamo gde ničega nije.

Ne daje koji ima mnogo novca nego saosećanja.

Postoji samo jedan način da ja prestanem da jedem. Lažem, dva: il' da operem zube, il' da sam mrtva. ;)

Kad neprestano guraš probleme pod tepih sam sebi činiš magareću uslugu, tj. kopaš jamu (zidajući brdo neprelazno): jednom ćeš se o to breme saplesti!

Voljen je, pa (pogrešno) misli da će bez njega, ako je ostavi, umreti ona koja voli.
No ako se oklizneš na govno, pa padneš, ustaneš i nastaviš dalje (dostojanstveno, ne daš se u beg niti naručuješ mrtvački kovčeg). 

Istina, potrajaće malo dok se očistiš. A sama si kriva, kad ne paziš gde staješ. ;)

To što  neko menja devojke ko čarape uopšte ne mora da znači da je  promiskuitetan. Možda je beskrajno veran jednoj ženi, koja, mora biti,  ima visok stepen tolerancije, odnosno trajno zapušen nos (pa nije u  stanju da tu odanost i omiriše).

Onima što dižu nos (ne ljute se, već ohole) preti opasnost od suženja vidika, tj. da ne vide dalje od tog nosa. ;)

Prvi (i najbliži) susedi, ali: dok dvojac paše, samac ne vredi. Mnogo je dobro što je "do jaja"; kad je "do kurca" -- ništa ne valja.

Neki misle da kroz život vode samo utabane staze, štaviše uređeni i asfaltirani putevi, pa tek što staneš na noge, tutnu ti u ruke mapu, te izbiješ na auto-put i nagaziš gas.
Ali, sem ako si miljenik nebesa, često ni zemljane staze neće biti: gazićeš katad blato do kolena, slediti prtine u snegu, ili ćeš sam morati da krčiš putanju (a da nisi siguran hodaš li u pravom smeru). Padaćeš i dizaćeš se, nekad na jedvite jade, otresati prašinu i nastavljati da gezaš neznano kud. Lutaćeš i vraćaćeš se, a samo retki dosegnuće onu zvezdu u beskrajnom plavom krugu (po kojem će drugi vazda da se vrte ko u vrzinom kolu).

Eh, da je život auto-put, bar ko šleper da protutnjiš njime.

Ima ljudi idealnih za ratarske površine: gde zgaze -- tu trava ne raste.
A od mene pesticid nikad biti neće. ;)

Сви смо ми пауци (или мушице), ухваћени у мреже, друштвене.

Срце је највећи храм. И увек се нађе неки вандал да га (бездушно) оскрнави.

Život je ko Rubikova kocka. I taman kad pomisliš da ćeš je složiti, vidiš da ti je u mozaik uvaljena kuglica. ;)

Нико тако ниско не падне као бува кад скочи из опанка у ципелу (без обзира колико је висока пета, отмен живот на високој нози тешко ће вам омогућити обућар).

Пишем као што дишем, и осећам страх кад задржим дах. ;)

Урбанизација потискује нелагодност, стид и срам. Ко зна колико вам је пута дошло у земљу да пропаднете, ал' шипак: све бетонирано! ;)

То што си изгубио поверење у неког и не би било тако страшно да кроз одшкринута врата, кроз која је (нерадо и колебајући се, сузних очију, све ногу пред ногу, осврћући се и надајући да ће ипак моћи да остане) одлазило, намах, једва дочекавши поменуту пукотину, свом снагом унутра не груне сумња, рушећи све постојеће споне између оног који је веровао и оног који је изневерио.
Пазите да врата стално буду затворена; кад сумња једном у срцу заседне, па се разбашкари, готово ју је немогуће одагнати.

Ко одлучи да се бави повртарством, па се с ђаволом уортачи и тикве сади, мора знати да ће, кад-тад, завршити с контузијом (и тикве и лобање). ;)

Сан и бродолом

Сан је увек био оштри гребен крај којег је сваки мој (једва склепани) брод реалности био осуђен на бродолом. /Ко зна, можда је главни проблем у томе што их правим од папира. Мада није занемарљива ни чињеница да не знам да кормиларим, а ни компас ни мапу нисам понела. Шкиљим кроз мрак не бих ли где бар спазила светионик (ваљало би да буде двооки), али не назирем га./
Каква Сцила и Харибда, мале су бебе према опасности каква је за мене (мој) сан (о нечему, или много чему, чега нема... а без чега се не може... ни пловити ни срећан бити).

Вера се сва усукала, пробио јој лој кости, једва се држи на ногама,

А сумња се натовила, отпустила стомачину -- хоће да прсне.

Бити отмен, леп, углађен, опуштен, пун самопоуздања... кад новца има (без обзира на то ко га је зарадио) исто је ко бити генерал после битке -- лако.
Нек сви буду у истим условима, без пребијене паре, па да онда видимо шта ће од свега да остане (кад закрче црева).

Некад си одмах знао ко треба да преда књижицу у Лази, а данас не знаш да л' је луд ил' има бубице у уху. ;)

Трагично је спознање да си читав живот провео под креветом, чврсто затиснутих очију, страхујући од баука који ти собом тумара, а кад си се усудио да извириш, видео си само малог миша, што је сместа стругнуо у рупу.

Знам, све који су те повредили волео си, јер како би им иначе то пошло за руком?

Умиљато јагње је постало алавије: две мајке му више нису доста!

Одуство речи често је од њих речитије (и теже рањава).

Пандорину кутију кад непромишљено само одшкринеш, џаба журно удараш по поклопцу (само ћеш прсте пребити): сва зла (хитрија од свега на свету) из ње су већ искуљала.

За све су криви ватра и пањ. Не устежем се ни руку у ватру ни главу на пањ да ставим. Отуда се светом потуцам с тешким опекотинама и обезглављена.

За све у животу од чега сам направила баука испоставило се да је мали миш. И све вриштим, стојим на столици, а знам да ми неће (и не може) ништа. :)

Снајка (тамо нека, било која, постарија девојка), џаба ти маркирана и скупа гардероба, ако је сама скидаш. ;)

Зато што си престао да сањаш снови су престали да се остварују.

Ако тврдиш: не могу, не приговарај срећи;
каниш ли у чему успети, мораш ЈА МОГУ рећи.

Неки не умеју да се покрију ушима чак ни кад су им позамашне, него још њима и машу. ;)

За мене се може рећи: не пије, а никад трез(ве)на није. ;)

Код шминке највише мрзим... да је скидам. ;)

Одбацио си и занемарио што ти је живот дао јер ти није дао оно што си хтео. То што ниси имао можда ти није било ни потребно. Буди захвалан на свему што имаш; не срди се због оног што немаш.

Јеси ли се угрувао? Ниско си ми у очима пао.

Пуцај у срце (не у леђа) и не осврћи се да сажаљиво гледаш како липти крв.

И кад су карте расуте с порушене куле, волим да су ОТВОРЕНЕ.

Свако свој крст носи.

Будале! Нико се не досети да то насецка за потпалу (додуше, неки би могли и да уметре, целе зиме да се греју).

Забасала сам у лавиринт и упетљала се ко пиле у кучине.

Сад само фали да ми Аријадна добаци КЛУПКО... ;)

Свако је ђубре -- ђубре, само је кора од мандарине на зеленом столњаку -- уметност. ;)

Највише се плашим оних што не мисле својом главом, што су део какве, мање или веће, групе (религијске, националне, спортске, политичке...). Маса и они који јој се радо приклањају увек се претећи односе према појединцу, који (се усуђује да) мисли и изгледа другачије.

Учење је, да извините, ко анални секс (откуд знам? ако нисам кумовала, кроз плот сам гледала; добро, да не испаднем толико непристојна, чула сам, претпостављам): кад те д... заболи, знаш да је доста. ;)

Љубав је као ваза

Ако из све снаге треснеш стаклену вазу о под, не очекуј да она потом остане иста, чак неокрњена.

Ако презриво ногом ритнеш мачку која ти без бојазни прилази, умиљава се и преде, не очекуј да те потом опет с једнаким поверењем и без подозрења гледа (мада, мачке умеју да буду глупе).

Љубав је крхка као ваза и умиљата као мачка. Ако је одгурнеш и одбациш, буди спреман на могућност да је изгубиш (чак и да не престане, може ти не бити дата).

Све што ме у животу снашло, ја сам, мора бити, заслужила. 

Ако ми је когод срце згазио, и то сам заслужила. Зато што сам га на длану пружила.

У животу никад нигде нисам каснила ни минута.
Али сам каснила годинама, чак деценијама.

Први пост после Божића је... на Фејсбуку?

Видим ја колико је сати, иако одвраћам поглед од казаљки.

То што сам била спремна за тебе руку у ватру да ставим не значи да сам била уверена у твоју непогрешивост, већ лудо храбра и склона самоповређивању.

Не верујем што казујеш него што то показујеш.

Супер су оне чизме за снег, само никад нисам сигурна која је лева, а која десна.