Пандорину кутију кад непромишљено само одшкринеш, џаба журно удараш по поклопцу (само ћеш прсте пребити): сва зла (хитрија од свега на свету) из ње су већ искуљала.

За све су криви ватра и пањ. Не устежем се ни руку у ватру ни главу на пањ да ставим. Отуда се светом потуцам с тешким опекотинама и обезглављена.

За све у животу од чега сам направила баука испоставило се да је мали миш. И све вриштим, стојим на столици, а знам да ми неће (и не може) ништа. :)

Снајка (тамо нека, било која, постарија девојка), џаба ти маркирана и скупа гардероба, ако је сама скидаш. ;)

Зато што си престао да сањаш снови су престали да се остварују.

Ако тврдиш: не могу, не приговарај срећи;
каниш ли у чему успети, мораш ЈА МОГУ рећи.

Неки не умеју да се покрију ушима чак ни кад су им позамашне, него још њима и машу. ;)