Свако има нешто што нема.

Човека, кажу, не знаш, док са њим врећу соли не изједеш. 

А некима доста и прстохват  да ти загорчају живот.

Народ (вазда мудар) каже: да би некога (у)познао, мораш са њим пун џак соли да поједеш (а замислите колико са тим ручкова треба зготовити, колико сати одседети и колико речи између залогаја изустити).
Истина (мада, с некима не бих могла толико дуго да једем). Но има неких које (два-три пута) погледаш, два-три пута чујеш (а не можеш да верујеш) и већ их знаш (ко злу пару).
 

Прошао воз. Требало је гласније и дуже да труби, касно сам се пробудила.

Реци ми које волиш боје да знам какво је срце твоје.

За све је крив квалитетан ђон: што ми образ није дебео ко он.

Све док о другима радо будеш судио - слеп си, још се ниси пробудио!