Веће није обавезно и вредније.

Не желим оно што је вредно него је вредно оно што желим.

Имам златне руке, али џаба кад у њима не држим полуге истог квалитета. ;)

Моој је живот Швицарскаа... Зашто у њега нећеш да уђеш, зар ниси увек силно желео да тамо будеш гастарбајтер? ;)

За јебену песникињу само је неузвраћена и немогућа љубав душу дала.

Не волите ме, да срећна будем ја не бих знала.

За овим јабукама што се и у децембру чврсто држе за гране највише жудим. 

Алава ми уста (а и срце пусто) вазда чезну за оним што једва оком могу досегнути.

Од свега што бежи највише мрзим кад ми побегне (обично велика и мудра) мисао.

Ако сам сањала сан који се није обистинио, значи да нисам сањала довољно добро. А мислила сам да сањам боље од свих.

Постоје два начина да бол умине: или неко (не било ко, само онај којему су усне лековите) љуби или чекаш (и чекаш, и чекаш...) да прође (а ко чека, тај се наболује).

Можда последњи воз још и није прошао, ал' џаба: ја чекам на погрешној станици.

И свако те разочарање нечему научи... памети поготово.

Није увек ни лако ни угодно ћутати. Донекле је ћутање слобода и уточиште, а однекле у њему си заточен, без наде да ћеш икад иком умети да се искажеш и приближиш.

Са сваким се може, овако или онако, разговарати, а ћутати (речито) само са одабранима.

Нисам птица, а живим од мрвица (љубави, радости, доброте...).

А само кад си птица, можеш живети (и прејести се) од мрвица.

Кад највише боли, ја сузе не пуштам...

Највише паметују који памети ич немају... јер верују да је више но други имају (а памет би се будали морала дати бар колико самообману да схвати).

По песку прстом своје снове шарам и срећа ми се на лицу помаља... а гле где талас велик, завидљиви, отуд, од пучине, исцерен се ваља...

Не мало пута спазила сам слабовиде или чак сасвим слепе људе како, уздајући се једино у онај штапић, сигурно и одлучно, чини се без страха, ходе својим путем.
И још ми није јасно зашто ја, с оба здрава ока (додуше, често останем ћорава код оба), застајем, оклевам, колебам се и посрћем.

Што мање човек има дара, то се више осећа даровитим.

Ко из тегле са слатком узме само једну шљиву (док нико не гледа), ала је карактер! :)

"Aко желите да будете срећни, будите." Звучи тако једноставно. :) Канда се још колебам...