То што си изгубио поверење у неког и не би било тако страшно да кроз одшкринута врата, кроз која је (нерадо и колебајући се, сузних очију, све ногу пред ногу, осврћући се и надајући да ће ипак моћи да остане) одлазило, намах, једва дочекавши поменуту пукотину, свом снагом унутра не груне сумња, рушећи све постојеће споне између оног који је веровао и оног који је изневерио.
Пазите да врата стално буду затворена; кад сумња једном у срцу заседне, па се разбашкари, готово ју је немогуће одагнати.