Сан и бродолом

Сан је увек био оштри гребен крај којег је сваки мој (једва склепани) брод реалности био осуђен на бродолом. /Ко зна, можда је главни проблем у томе што их правим од папира. Мада није занемарљива ни чињеница да не знам да кормиларим, а ни компас ни мапу нисам понела. Шкиљим кроз мрак не бих ли где бар спазила светионик (ваљало би да буде двооки), али не назирем га./
Каква Сцила и Харибда, мале су бебе према опасности каква је за мене (мој) сан (о нечему, или много чему, чега нема... а без чега се не може... ни пловити ни срећан бити).