Осећаш ли ти икад празнину, упитах. Понекад, каже он, и тад шетам сам... сам, сам. Додуше одскоро му и Бени прави друштво, али он ништа не прича (и кад лаје, то ништа не боли).
А кад бих ја шетала кад год осетим празнину, никад не бих престала да ходам.