Нечије упадљиво ћутање (тачније уздржавање од коментара) има једнаку вредност као експлицитне похвале других. Не допушта сујета да се ода признање доброме, а нарочито бољему. Сујета и завист примећују само туђе грешке, због којих радосно кличу (од туђих успеха одвраћају поглед).