Што мање човек о нечему зна, то с већим самопоуздањем и тоном свезналице (који не допушта саговорнику да изречено мишљење, ма каквим аргументима, оповргне) о томе говори.
Онај који зна много зна да не зна све, а чак и кад је сигуран у оно што каже, оставља места сумњи и могућности да други зна боље.